Povodom 15. juna, Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad starijima, Crveni krst Srbije i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti organizovali su konferenciju pod nazivom “Zlostavljanje starijih – šta dalje, kako sprečiti”? Ovaj događaj je deo aktivnosti kojima Crveni krst Srbije, već jedanaest godina za redom obeležava ovaj datum, skreće pažnju javnosti na tabu temu nasilja nad starijim osobama i okuplja stručnjake, donosioce odluka, civilni sektor i predstavnike samih starijih žena i muškaraca da bi diskutovali o njenim najvažnijim aspektima i poslali zajedničku poruku o neophodnosti prevencije nasilja i podršci onima koji su njime pogođeni. Kao član Međunarodne mreže za prevenciju nasilja nad starijima (INPEA) Crveni krst Srbije je bio i pokretač inicijative da se obeležavanje ovog datuma ustanovi u Srbiji i nakon više od jedne decenije u njega su uključeni mnogi partneri sa različitih nivoa.

Ove godine na konferenciji su govorili: Prof. dr Dragan Radovanović, predsednik Crvenog krsta Srbije, Aleksandar Vulin, ministar za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dr Meho Mahmutović, državni sekretar Ministarstva zdravlja, Tatjana Jokanović v.d. pomoćnica Poverenika za zaštitu ravnoptavnosti, Vladana Jović zamenica Zaštitnika građana. U ime međunarodnih organizacija koje sarađuju sa Crvenim krstom Srbije na ovoj i drugim temama na skupu su govorile i Marija Raković iz Populacionog fonda Ujedinjenih nacija, kao i dr Zsofia Pusztai, šef kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji. U stručnom delu konferencije govorila je Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije, Prof. dr Snežana Pavlekić sa Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu, Gordana Ković iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu i Jasmina Tanasić iz Stalne konferencije gradova i opština.

Predstavnici ministarstava i nezavisnih tela su izrazili zadovoljstvo dugoročnom saradnjom sa Crvenim krstom Srbije na ovoj teškoj temi, ali i podvukli da taj rad ne treba svoditi na jedan dan u godini kada se svi zajednički obraćaju javnosti. Predstavnici oba ministarstva su govorili o kontinuiranim aktivnostima koje se tiču prevencije nasilja nad starijima, osnaživanja starijih ali i informisanja što šire javnosti kako bi zlostavljanje starijih prestalo da bude zabranjena tema, skrivena unutar porodice i postalo problem koga je javnost svesna i na čijem se rešavanju zajednički i kontinuirano radi. Oni ali i predstavnici nezavisnih tela su istakli neophodnost daljih istraživanja fenomena nasilja nad starijima ukazujući na mali broj podataka dostupnih na ovu temu i važnost dosadašnjih istraživanja u kojima je Crveni krst Srbije imao važnu ulogu. Ministar Vulin je istakao da se rezultati dosadašnjeg rada mogu videti ukazavši da je u proteklih pet godina učestalost prijavljivanja nasilja u porodici uvećana za 149 procenata a nasilja nad starijima za 153 procenta.

Predstavnica UNFPA je takođe govorila o značaju istraživanja i važnosti kontinuirane saradnje sa Crvenim krstom Srbije na obezbeđivanju ključnih informacija vezanih za starije podsetivši na ovogodišnje istraživanje u kome će Crveni krst Srbije uz podršku UNFPA a u partnerstvu sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti analizirati život i položaj starijih žena i muškaraca u urbanim sredinama, kao svojevrsni nastavak prošlogodišnjeg istraživanja o položaju starijih na selu.

Dr Zsofia Pusztai, šef kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji je održala prezentaciju o zdravstvenim aspektima nasilja nad starijima i pokazala globalni nivo borbe protiv ovog fenomena iz ugla Svetske zdravstvene organizacije, takođe ističući važnost prikupljanja podataka o pojavi koja je i dalje društveni tabu.

Stručni deo konferencije otvorila je Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije predstavljajući najnovije podatke iz istraživanja koje se bavilo nasiljem nad starijima i u kome je Crveni krst Srbije istraživao vezu između socijalne isključenosti i nasilja nad starijima, pronalazeći da socijalna izolacija starijih vodi ka uvećanom riziku od zlostavljanja. U istraživanju je učestvovalo 616 ispitanika starijih od 60 godina a 13,1% njih je prijavilo da su doživeli zanemarivanje. Osobe sa nižim nivoom socijalne aktivnosti, sa nižim nivoom obrazovanja, funkcionalno zavisne osobe i one koje primaju penziju u iznosu do 10.000 dinara mesečno su u većem riziku od zamenarivanja kao i od drugih tipova nasilja.  Kada je finansijsko nasilje u pitanju, 19,2 procenta ispitanika izjavilo je da ne odlučuje samostalno o sopstvenom novcu.

Prof. dr Snežana Pavlekić sa Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu je u svom predavanju ukazala na značaj obuke profesionalaca prvenstveno u primarnoj zdravstvenoj zaštiti a koja će omogućiti rano prepoznavanje malih znakova fizičkog zlostavljanja starijih osoba kako bi se blagovremenim reagovanjem sprečilo dalje nasilje, a pogođenoj osobi pružila adekvatna podrška.

Gordana Ković iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu pričala je o nasilju nad starijima u rezidencijalnom smeštaju u Srbiji i potrebi za boljim monitoringom ali i radom sa samim ustanovama kako bi se omogućilo da ovaj fenomen ne bude sakrivan već identifikovan i rešavan što pre.

Stručni deo konferencije zatvorila je Jasmina Tanasić iz Stalne konferencije gradova i opština koja je istakla važnost rada i zagovaranja na svim nivoima vlasti, kako bi stvarna situacija sa lokala bila osnov za građenje strateških planova, a i kako bi strateška orijentacija kreirana centralno bila sprovođena posevećeno, dosledno i efikasno u radu lokalnih organa i službi.