Druga redovna sednica Saveta Vlade Republike Srbije za pitanja starosti i starenja održana je u utorak 30. maja 2018. godine u palati Srbije.

Jedna od tema ovde sednice bilo je i istraživanje o socijalnoj uključenosti starijih osoba u Srbiji koje je ove godine sprovela SeConS grupa za razvojnu inicijativu, za potrebe Crvenog krsta Srbije i mreže HumanaS. U ime Crvenog krsta sednici su prisustvovali: g-đa Vesna Milenović, generalna sekretarka Crvenog krsta Srbije, g-đa Nataša Todorović, stručna saradnica Crvenog krsta Srbije i stalni član Saveta, kao i dr Milutin Vračević, stručni saradnik Crvenog krsta Srbije i koordinator projekta Inicijativa za socijalno uključivanje starijih osoba u okviru kog je istraživanje sprovedeno.

Projekat, koji u pet država regiona Zapadnog Balkana koordinira Crveni krst Srbije podržan je od strane Evropske Unije, Austrijske razvojne agencije i Austrijskog Crvenog krsta. U ime Austrijske ambasade sednici je prisustvovala g-đa Sabine Kroissenbrunner, Opunomoćena ministarka i zamenica Šefa misije Austrije u Srbiji, a istraživanje je predstavila prof. dr Marija Babović, programska direktorka SeConS-a. G-đa Danica Šmic, volonterka Crvenog krsta Srbije i g. Gradimir Zajić, sociolog u penziji i jedan od osnivača Mreže istraživača socijalnih prilika su bili prisutni da pokažu primere dobre prakse socijalne inkluzije starijih osoba. Sednicom Saveta predsedavala je ministarka bez portfelja u Vladi Republike Srbije zadužen za demografiju i populacionu politiku prof. dr Slavica Đukić Dejanović.

Istraživanje o socijalnoj inkluziji starijih osoba u Srbiji je sačinjeno na osnovu statističkih podataka iz zvaničnih evidencija, kao i dostupnih podataka, a u obzir su uzeti materijalni uslovi života, pristup resursima i uslugama, društvena participacija i socijalne mreže, slobodno vreme, životni stilovi, kultura i komunikacija, kvalitet života i subjektivno zadovoljstvo. Metodologija je obuhvatila kombinaciju kvantitativnog i kvalitativnog pristupa.

Ministarka prof. dr Slavica Đukić Dejanović je, govoreći o tome da svega 16% osoba starijih od 65 godina nema nikakva primanja, ukazala da je netačno kako su starije osobe opterećenje svojim porodicama, već da one svojim iskustvom pomažu mlađim generacijama. Napomenuto je, takođe da su, po rezultatima istraživanja, jedna od socijalno i zdravstveno najugroženijih kategorija stanovništva u Srbiji starije žene na selu.

Zamenica ambasadora Austrije u Srbiji, g-đa Sabine Kroissenbrunner je istakla sličnosti između Austrije i Srbije po pitanju starije populacije i govorila o izazovima koje pred oba društva stavlja demografsko starenje.

G-đa Vesna Milenović je govorila o tome da je 15% starijih od 65 godina u Srbiji radno aktivno, najčešće u poljoprivredi, ali i da je istraživanje potvrdilo značaj penzija u zaštiti od siromaštva – bez penzija i socijalnih transfera, u riziku od siromaštva nalazilo bi se čak 82,3% starijih u Srbiji. Ona je takođe govorila o problemima sa pristupom zdravstvenim uslugama sa kojima se veliki broj starijih suočava, kao i o finansijskom zlostavljanju starijih koje u velikom procentu pogađa starije žene.

Primeri dobre prakse koje su pokazali g-đa Danica Šmic i g. Gradimir Zajić pokazali su kako volonterski rad ne samo doprinosi boljoj socijalnoj uključenosti aktivne osobe već i pomaže u aktiviranju i uključivanju starijih osoba iz njenog okruženja.