Intervju u celini preuzet sa sajta Evropske Komisije (European Commission) pod naslovom „Briga o starijima u Srbiji – Intervju sa mrežom HumanaS (Deo 1)“ čiji je autor Uroš Veličković.
HumanaS je mreža humanitarnih organizacija i udruženja građana iz Srbije koje se bave pitanjima starijih osoba. Nastala je na inicijativu Crvenog krsta Srbije 2004. godine, kada je 15 organizacija potpisalo sporazum o saradnji. Danas HumanaS čini 17 organizacija: Crveni krst Srbije, Gerontološko društvo Srbije, Caritas, DFSPC Čovekoljublje, Amity, Viktorija, Lastavica, Društvo za brigu o starima, Univerzitet za treće doba, Kolo srpskih sestara, Hleb života, Savez penzionera, Rosa, Okrilje, Helpnet, Društvo za obrazovanje odraslih i ISP Evergrin.

Povodom EPALE tematskog fokusa od oktobra do decembra 2020. na socijalnoj inkluziji starijih i međugeneracijskom učenju, razgovarali smo sa Natašom Todorović, MPH, koordinatorkom mreže HumanaS. Pored upravljanja ovom mrežom, Nataša obavlja još nekoliko važnih funkcija – programska je menadžerka za oblast zdravlja i nege u Crvenom krstu Srbije, potpredsednica je Gerontološkog društva Srbije i predstavnica Mreže za prevenciju nasilja nad starijima (INPEA) za Evropu.

Zbog obima, intervju smo podelili u dva dela. U nastavku možete pročitati prvi deo intervjua.

                                                  (Izvor:European Commission)

Za početak, kako biste definisali položaj i glavne probleme starijih osoba u Srbiji? U kojoj meri se njihov položaj razlikuje od položaja starijih u zemljama u regionu, a u kojoj u odnosu na zemlje Evrope? Koliko su stariji pogođeni celokupnom situacijom koju je nametnula pandemija virusa Covid-19?

Govoreći o položaju starijih i problemima sa kojima se suočavaju, možemo izdvojiti nekoliko njih koji najviše pogađaju stariju populaciju. Pre svih, to su siromaštvo i pokrivenost penzijama. Pokrivenost penzijama iznosi 84%, ali to ipak nije zadovoljavajuće, s obzirom na to da 8% muškaraca i čak 17% žena starih 65 i više godina u Republici Srbiji ne prima nikakvu penziju. Ono što posebno zabrinjava je jaz u penzijama između žena i muškaraca, koji se ispoljava u sistematski manjim penzijama koje primaju žene, a jedan od uzroka tog jaza jesu razlike u ostvarenom radnom stažu, koje su primetne kod svih kategorija zaposlenih žena i muškaraca. U zemljama u okruženju imamo sličnu situaciju, s tim što su od 2015. godine u Albaniji pripadnici ove grupe stanovništva pokriveni socijalnim penzijama nakon što napune 70 godina.

Posebno je prisutna materijalna deprivacija staračkih samačkih domaćinstava. Na primer, na nivou svih zemalja Evropske unije, u 2015. godini, u proseku bilo je 26% domaćinstava u kojima postoji bar jedna osoba stara 65 i više godina koja nije u mogućnosti da promeni dotrajali nameštaj, dok je u Srbiji takvih domaćinstava bilo 73%. Situacija je znatno nepovoljnija kada su u pitanju domaćinstva koja su u riziku od siromaštva. Među takvim domaćinstvima u EU, 46% njih nije u mogućnosti da promeni dotrajali nameštaj, a u Srbiji to nije u mogućnosti čak 91% ovih domaćinstava. Gotovo trećina starijih žena (65+) nema dva para obuće!

Problem je i nasilje nad starijima koje predstavlja vrh ledenog brega i uglavnom se ne prijavljuje. U Srbiji je sprovedeno nekoliko istraživanja, koja su pokazala da 19,8% starijih osoba je doživelo neki oblik nasilja, dok je u zemljama u regionu to još uvek neistraženo pitanje. Posebno zabrinjava podatak da 20% žena ne može da troši novac samostalno, što ukazuje na učestalost finansijskog zlostavljanja ili eksploatacije starijih žena, što prema novim podacima predstavlja najčešći oblik nasilja prema starijim osobama.

Kod značajnog dela populacije starijih registrovane su nezadovoljene potrebe za zdravstvenom zaštitom. U 2015. godini, istraživanje o prihodima i uslovima života zabeležilo je da 13% muškaraca i 18% žena tokom prethodnih 12 meseci nije uspelo da obezbedi zdravstveni pregled ili lečenje koje im je bilo potrebno, uglavnom iz finansijskih razloga.

Danas, kada globalno živimo sa virusom COVID-19, i dalje postoje isti izazovi sa kojima se stariji suočavaju, ali je pandemija sa sobom donela i neke nove izazove. Pre svega, ona je starijim osobama donela puno neizvesnosti i straha – počev od straha da se ne inficiraju, kakav bi to uticaj imalo na njihovo zdravlje, hoće li imati pristupa lečenju, hoće li biti dostupna vakcina, koliko će epidemija trajati, kao i ultimativnog straha od eventualnog smrtnog ishoda, pa sve do strahova povezanih sa finansijskom nesigurnošću – hoće li imati dovoljno novca i hrane za njih i njihove porodice. Neizvesnosti i strah, posebno tokom dužeg perioda, predstavljaju rizik po mentalno zdravlje, zbog toga jer je starija osoba pod stalnim stresom.

Drugi problem koji je posledica izolacije je svakako sa njom povezana usamljenost. Tako da sada možemo govoriti o „epidemiji usamljenosti“ koja postoji kod starijih osoba. Mnoge starije osobe danas opisuju svoj život na sledeći način – „Mi živimo u jednom beskonačno dugom danu i beskrajnoj neizvesnosti“. Karantin je nekad neophodan, jer je smanjio rizik od zaraze, ali u tom slučaju moramo da razvijamo rezilijentnost i da ponudimo druge socijalne intervencije koje će smanjiti posledice izolacije. Na primer, stariji volonteri koji su dugi niz godina radili na terenu sada su postali izolovani, ali su ostali socijalno angažovani koristeći telefon kao sredstvo za volontiranje, a oni digitalno opismenjeni koristili su socijalne mreže da bi ostali uključeni i da bi pomagali drugima.

 

Recite nam nešto više o mreži HumanaS – koji su osnovni ciljevi i koje su glavne aktivnosti mreže?

Imajući u vidu heterogenost populacije starijih i raznovrsnost izazova i problema sa kojima se starije žene i muškarci suočavaju, ali i stepen ranjivosti pojedinih podgrupa starijih, cilj nam je da:

  • Lobiramo za prava starijih kod relevantnih institucija, vlasti i medija. Pre svega za poboljšanje položaja starijih ljudi kroz uključivanje u izmene i dopune zakona koji direktno ili indirektno utiču na kvalitet života u starosti.
  • Radimo na ublažavanju siromaštva najugroženijih starijih osoba u Srbiji zastupanjem ideje o uvođenju socijalnih penzija.
  • Zajednički rešavamo identifikovane probleme kroz koordinisane akcije, programe, zajedničke projekte.
  • Unapređujemo kvalitet života starijih u Srbiji zastupanjem za brži razvoj vaninstitucionalnih oblika zaštite u lokalnoj zajednici.
  • Motivišemo starije da budu aktivni na društvenoj sceni u rešavanju problema koji se njih tiču i da postanu ravnopravni članovi društva.
  • Senzibilišemo javnost za probleme diskriminacije, zanemarivanja i zlostavljanja starijih kroz informativne kampanje i edukaciju. Promovišemo pozitivnu sliku o starenju i starosti i doprinos starijih osoba porodici, zajednici i društvu, aktivno se boreći protiv stereotipa, predrasuda i ejdžizma.
  • Zagovaramo za novu Konvenciju Ujedinjenih nacija o pravima starijih osoba.

Cilj nam je da pomognemo starijim ženama i muškarcima da dostojanstvenije žive, ali i da pomoć ponudimo državi kojoj naše bogato iskustvo može da bude dragoceno u trenutnim tranzicionim procesima.

 

Neke od prvih inicijativa HumanaS mreže bile su u vezi sa uticajem na razvoj politika u oblasti starenja i starosti – učestvovali ste u radu državnih radnih tela i u donošenju odgovarajućih strateških dokumenata.

Kako biste ocenili pravni i politički okvir kada je u pitanju položaj starijih u Srbiji? Šta je potrebno uraditi kako bi se on unapredio?

Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan, jer neki od zakona i pravnih okvira su dobri, ali njihova implementacija nije dovoljno efikasna i sa tim u vezi potrebno je upravo unaprediti njihovo sprovođenje. Kod drugih zakona potrebno je unaprediti neke delove, recimo u Krivičnom zakonu potrebno je da nasilje nad starijima bude prepoznato kao otežavajuća okolnost.

Potreban nam je strateški pristup. Za početak, potrebna nam je nova Strategija o starenju (prethodna je istekla 2015. godine), koja bi omogućila sistemski pristup starenju, ali bi i unapredila položaj starijih osoba.

Takođe, važno je razviti usluge dugotrajne nege. Trenutno stanje je da ove usluge postoje fragmentarno – okviru tri sistema. Potrebno je da osoba kojoj su potrebne usluge dugotrajne nege potraži iste na jednom mestu i ima „jedan ulaz u sistem“.

Potrebno je razviti više usluga u zajednici, edukovati veći broj gerijatara. Potrebne su edukacije neformalnih negovatelja i usluge predaha. Neke intervencije nisu skupe, a doprinose unapređenju položaja starije populacije.

Svakako je potrebno starenje uključiti u sve javne politike, jer bi to omogućilo dostojanstveno starenje, jačalo međugeneracijsku solidarnost i omogućilo promovisanje kohezivnog društva, a naše intervencije bi bile efikasnije.

Potrebno je, a mi to i pokušavamo, da što više uključimo starije osobe u sve svoje zagovaračke aktivnosti, pa i u zagovaranje za unapređenje javnih politika na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou.

 

Veliki deo aktivnosti HumanaS mreže u vezi je sa učešćem na projektima. Jedan od značajnijih projekata u kome ste učestvovali nosi naziv „Inicijativa za socijalno uključivanje starijih osoba (TASIOP)”, koji je finansiran od strane Evropske unije, Austrijske razvojne agencije i Austrijskog Crvenog krsta, a realizovan u pet zemalja Zapadnog Balkana.

Možete li nam reći nešto više o aktivnostima i rezultatima ovog projekta?

Inicijativa za socijalno uključivanje starijih osoba (TASIOP) je projekat kreiran sa opštim ciljem da iskoristi snagu civilnog sektora u pet zemalja Zapadnog Balkana kao odgovor na demografsko starenje.

Implementacija projekta počela je u februaru 2016. godine i trajala je 40 meseci, do maja 2019. godine. Tokom projekta radilo se na jačanju mreža organizacija civilnog društva u Srbiji, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Republici Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, kako bi se poboljšala socijalna inkluzija starijih lica u lokalnim zajednicama i društvu širom regiona. Projekat je bio usmeren na poboljšanje inkluzije starijih lica motivišući ih da učestvuju u procesima donošenja odluka u vezi sa starenjem i starijim dobom, kao i na jačanju pozitivnog imidža starijih lica u zemljama projekta promenom diskursa i prikazivanjem starijih osoba ne samo kao pukih primalaca pomoći i nege, već kao bitnih faktora razvoja.

Druga važna komponenta projekta bila je pružanje podrške lokalnim (grassroots) organizacijama u svakoj zemlji kako bi se došlo do malih, efikasnih inicijativa na lokalnom nivou za socijalnu inkluziju starijih lica, s ciljem da se identifikuju efikasni modeli, jednostavni za kopiranje, koji se mogu koristiti kao primer na drugim mestima. Bilo je ukupno 63 malih inicijativa, koje su se pokazale kao veoma uspešne i održive.

Pored toga, radilo se direktno sa starijim osobama, uz naglasak na ljudska prava i aktivizam građana, podržavanje njihovih aktivnosti javnog zastupanja na lokalnom nivou i nivou zajednice. Ovakve aktivnosti omogućile su da starija volonterka iz Kragujevca, Miroslava Matić, dva puta govori u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku.

U svim zemljama učesnicama na projektu su sprovedena istraživanja koja su omogućila izradu preporuka za donosioce odluka kako bi se poboljšao položaj starijih i sistemski rešili neki od njihovih problema.

Zemlje koje su izabrane za projekat dele mnogo institucionalne istorije i prakse u odnosu na socijalnu i zdravstvenu zaštitu starijih lica, a partnerske organizacije u svakoj zemlji imaju dugogodišnje iskustvo u realizaciji projekata i programa usmerenih na starija lica i unapređenje kvaliteta života u starijem dobu. Naravno, sve zemlje na projektu takođe se nalaze u nekoj od faza procesa pristupanja Evropskoj uniji, a sve to je dovelo do mogućnosti za razmenu relevantnih iskustava širom regiona.


Ovo je bio prvi deo intervjua sa Natašom Todorović, predstavnicom mreže HumanaS iz Srbije.

U drugom delu intervjua, možete pronaći više informacija o obukama i značajnim događajima koje ova mreža organizuje, publikacijama koje izdaju, ali i o tzv. grupama samopomoći koje osnivaju stariji, kao i o predrasudama prema njima koje postoje u društvu. Zato, nastavite da redovno posećujete EPALE i pratite nove objave na blogu.