Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije, Nasežda Satarić iz NVO Amity i Gordana Milovanović iz Help neta učestvovale su na javnom slušanju u Narodnoj skupštini Republike Srbije 14. maja 2021. godine kada je predstavljen Poseban izveštaj o diskriminaciji starijih građana. Ovaj izveštaj pripremio je tim Poverenice za zaštitu ravnopravnosti a uz podršku Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA). Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine i Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti su ovim povodom organizovali javno slušanje a koje je obuhvatilo i organizovanje tri panela. Prvi panel bavio se međusektorskom saradnjom državnih organa,  drugi ulogom civilnog sektora u radu na unapređenju položaja starijih dok su na trećem predstavljeni su neki od primera dobre prakse.

Ivica Dačić je istakao da slika koju predstavlja izveštaj o diskriminaciji starijih osoba nije za ponos, pogotovo za zajednicu kao što je naša koja, za sebe voli da kaže da je solidarna i da brine o svojim najstarijima. Brankica Janković je pojasnila da bi ejdžizam mogao da bude najprisutniji oblik diskriminacije u 21. veku, onako kako je to nekada je to bio rasizam, kao i da je nekada bila i kritikovana zbog insistiranja na temi starijih, iako je starost multiplikator diskriminacije.

Sem Fabrici, šef Delegacije EU u Srbiji istakao je važnost ove teme i podsetio da su stariji jedna od najranjivijih grupa u društvu, ali i istovremeno izvor kolektivnog znanja, talenta, iskustva i mudrosti. Fransoaz Žakob, stalna predstavnica UN u Srbiji govorila je o radu na Agendi 2030 i tome da je generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila period od 2021. do 2030. dekadom zdravog starenja, podsećajući da UN navodi kako svet nije u dovoljnoj meri pripremljen da odgovori na potrebe i prava starijih ljudi uprkos tome što je starenje stanovništva predvidljivo i uprkos tome što se to dešava ubrzanim tempom.

Na drugom panelu, koji je moderirala Slavica Đukić Dejanović, posebna savetnica predsednice Vlade Republike Srbije učestvovali su: Andreja Savić, Pokret Treće doba; Nataša Todorović, Crveni krst Srbije; Nadežda Satarić, Snaga prijateljstva Amity i Uroš Savić Kain, Krovna organizacija mladih Srbije KOMS.

Nataša Todorović, stručna saradnica Crvenog krsta Srbije i koordinatorka mreže HumanaS i predstavnik INPEA za Evropu rekla je da je kriza COVID-19 bila svojevrsno uveličavajuće staklo pomoću kog smo bolje videli nedostatke u pristupu ljudskim pravima za starije osobe. Postizanje ciljeva Agende 2030 nije moguće ako se ne uključe organizacije civilnog društva i same starije osobe. U Agendi 2030 postoji pet glavnih uloga u kojima je prepoznat esencijalan doprinos organizacija civilnog društva ostvarenju ciljeva održivog razvoja:

1) Promocija, podizanje svesti, informisanje i zagovaranje za promene. Promena slike o starijima kao pasivnim primaocima pomoći na starije kao faktore razvoja koji doprinose svojim porodicama, zajednicama i društvu.

2) Organizacije civilnog društva su glas najsiromašnijih i najugroženijih među nama: funkcionalno zavisnih, starijih sa dijagnostikovanom demencijom, starijih Roma, nepismenih, stariji na selu, starijih u institucijama. Princip da niko ne sme biti zaboravljen zahteva da globalni razvoj mora imati pozitivne efekte za one grupe koje se nalaze u riziku a organizacije civilnog društva ovde mogu pomoći tako što prenose njihove potrebe i argumente onima koji odlučuju na svim nivoima.

3) Praćenje i podrška implementacije agende 2030 kroz prisustvo organizacija civilnog društva na svim nivoima su dragoceni. Ponosimo se time da su OCD uticale na promenu jezika i da imamo jasan napredak u odnosu na milenijumske ciljeve, a civilni sektor aktivan je na globalnom nivou, na primer kroz zagovaranje za novu konvenciju UN za prava starijih.

4) Pružanje usluga i time povećanje kapaciteta institucija i društva, ali i pružanje specijalizovanih usluga gde organizacije civilnog društva mogu imati prednost i nad privatnim sektorom zbog svoje ekonomičnosti i reputacije u zajednici ali i pružanjem inovativnih usluga kao što su edukacije neformalnih negovatelja i inovativne usluge u lokalnoj zajednici.

5) Prikupljanje podataka i monitoring implementacije agende 2030. Organizacije civilnog društva mogu biti vitalna karika u lancu prikupljanja informacija koje su opet od presudnog značaja u procesu implementacije, merenju rezultata i korekciji pristupa u implementaciji na različitim nivoima.

Ona je takođe istakla da: „moramo trenutnu globalnu krizu doživeti kao poziv na uzbunu. Ljudska prava vrede samo onoliko koliko se na njih možemo osloniti u vremenima kriza i previranja. Zaštita starijih osoba, a da im se nikada ne da mesto za stolom, nikome neće biti od pomoći. Kad je reč o ljudskim pravima, nikoga ne ostavljati za sobom znači učiniti da svi dele i odgovornost i koristi. Dakle, put napred, ili bar prvi korak na tom putu je pripremanje nove Konvencije Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima starijih osoba. Ako zaista želimo da zaštitimo ljudska prava starijih osoba na svim nivoima i u svim okruženjima, moramo krenuti odozdo i slušati ih, ali takođe i odozgo i dati jasan iskaz koji će čuti ceo svet.”

Nadežda Satarić, predstavnica Snaga prijateljstva-Amity i mreže HumanaS rekla je da članice HumanaS-a daju doprinos unapređenju položaja starijih i tokom pandemije, kako kroz podelu paketa humanitarne pomoći, tako i kroz pružanje dnevnih usluga u zajednici, do istraživanja izazova sa kojima se susreću starije osobe. Ona je istakla tri grupe izazova u ostvarivanju ljudskih prava sa kojima se neke grupacije starijih osoba suočavaju: život u siromaštvu, nedostupnost usluga vezanih za osnovan ljudska prava u ruralnim krajevima i nepovoljan položaj neformalnih negovatelja, bez dovoljno adekvatne podrške.

Na četvrtom panelu je govorila i Gordana Milovanović iz organizacije Help Net predstavljajući projekat „Jačanje međugeneracijske solidarnosti“ koji se realizuje uz podršku Međunarodnog Višegrad Fonda a u kome je partner i Crveni krst Srbije. Ovaj projekat ima za cilj da doprinese socijalnoj koheziji menjanjem odnosa među generacijama, da unapredi njihovu međusobnu saradnju i razumevanje, da podigne nivo njihovih digitalnih kompetencija, kao i da prikupi podatke o uticaju kreativnih medija na međugeneracijsku solidarnost. Mladi i stariji imaju priliku da zajednički istraže mnoštvo kreativnih mogućnosti koje nude digitalni mediji. Više od 50 ljudi različitih generacija iz Srbije, Slovačke, Poljske i Češke obučeno je da koristi svoje pametne telefone za kreiranje filmova. Najbolji snimci koji su napravljeni korišćeni su u produkciji kratkog filma „Jačanje međugeneracijske solidarnosti“ koji ima za cilj da sruši predrasude koje se odnose na godine starosti i starenje, a koje uporište nalaze u patrijarhalnom sistemu vrednosti, da ukaže na njihov negativni uticaj na međuljudske odnose i demokratsko društvo, kao i da negira najčešće stereotipe o omladini i starijima.

Link za tekst izjave: https://www.youtube.com/watch?v=rtNzwL8cohU