Veoma značajna oblast Vašeg rada tiče se organizovanja različitih obuka za starije građane i one koji se bave pitanjima starijih. Koje vrste obuka najčešće organizujete i kakvo je Vaše iskustvo sa njima?
Sve teme koje su značajne starijim osobama i osobama koji brinu o starijima su teme naših edukacija. Jedna od najznačajnijih obuka koju bih ovom prilikom izdvojila nosi naziv „Uvod u starenje i ljudska prava starijih“. Preko 5.000 starijih žena i muškaraca je prošlo ovu specifičnu obuku, koja je podrazumevala i deo koji se odnosi na zagovaranje. Ova obuka je podeljena i partnerima u okruženju, tako da je veliki broj starijih osoba iz zemalja Zapadnog Balkana dobio osnovne informacije o svojim pravima iz različitih oblasti i to na koji način je njihovo ostvarenje zakonski regulisano, jer se pokazalo da stariji uglavnom nisu dovoljno informisani o svojim pravima. Druga važna obuka odnosi se na prevenciju nasilja nad starijima, kako da prepoznaju nasilje i da se osnaže da nasilje prijave. Da bi se rizik od nasilja smanjio organizujemo i obuke neformalnih negovatelja, kako bi se smanjio sindrom sagorevanja.U skladu sa početkom Dekade zdravog starenja 2020-2030. Svetske zdravstvene organizacije, počeli smo edukacije na temu zdravog starenja, koje će omogućiti starijima ne samo da upražnjavaju zdrave stilove života, već i da prate svoje zdravlje kroz samoprocenu.
Bilo je puno inicijativa, ali bih ja u ovom slučaju izdvojila grupe samopomoći. Ove grupe organizovane su u različitim sredinama (selima, gradovima i prigradskim naseljima). Članovi grupa su aktivne starije osobe preko 65 godina.
Grupe samopomoći sastaju se u proseku dva puta mesečno, ali ima grupa koje se sastaju svake nedelje. Grupe su organizovane tako što reflektuju potrebe starijih u određenoj lokalnoj zajednici, pa su nekad grupe za pomoć i podršku, grupe za učenje, literarne grupe ili grupe za zagovaranje – sami stariji članovi grupa određuju svoje ciljeve i aktivnosti.
Važno obeležje ovih grupa je njihova održivost koja se sastoji u tome što za realizaciju nije potreban novac, već motivacija. Fleksibilnost grupa samopomoći ogleda se u tome što nisu rigidne, već omogućavaju samim starijim osobama da iz svoje perspektive artikulišu probleme na koje nailaze u lokalnoj zajednici i da ponude moguća rešenja. Grupe mogu da se posmatraju i kao platforma za zagovaranje od strane samih starijih, koji na ovaj način postaju aktivni u lokalnoj zajednici, zagovarajući promene koje bi dovele do povećanja kvaliteta života starijih osoba, što predstavlja aktivizam i socijalno uključivanje starijih. Omogućavaju razvijanjesolidarnosti, pre svega među samim starijim osobama, ali postoji i aspekat međugeneracijske solidarnosti, jer neki od identifikovanih problema od strane starijih tiču se poboljšanja kvaliteta života mladih u njihovoj lokalnoj zajednici. Stariji su motivisani da preuzmu inicijativu za rešavanje problema u lokalnoj zajednici. Sa sastanaka grupa pokrenuto je nekoliko uspešnih inicijativa.
(Izvor: European Commission)
Pored ovoga, organizujete i učestvujete u raznim događajima i stručnim skupovima od značaja za javnost. Da li postoje i koje su to najznačajniji događaji u Srbiji na temu položaja starijih osoba?
Ove godine zbog pandemije bilo je manje skupova, ali svakako u našem kalendaru važan događaj je 15. jun – Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad starijima. Počev od 2007. godine, godinu dana nakon što je ovaj dan prvi put obeležen u svetu, svake godine mi kao mreža organizujemo konferencije na kojima učestvuju eksperti i sami stariji.
Takođe organizujemo i posete starijih osoba ministru inostranih poslova sa ciljem da zagovaramo da naša država uzme veće učešće u procesima donošenja nove Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima starijih osoba, jer smo mi kao civilni sektor vrlo aktivni u ovoj oblasti.
Drugi važan događaj je 1. oktobar – Međunarodni dan starijih osoba, koji je ove godine obeležen po 30. put, a u jeku globalne pandemije virusa COVID-19. Zbog toga ove godine Crveni krst Srbije, mreža HumanaS i Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA) organizovali su panel diskusiju na temu „Da li je pandemija promenila pogled na starost i starenje?“ Tokom panel diskusije predstavnici starijih osoba pokušali su da nam prikažu na koji način se njihov život promenio tokom pandemije. U diskusiji je bilo reči o svakodnevnim preprekama i problemima, ali i o pozitivnim iskustvima i preporukama za unapređenje kvaliteta života svih, a ne samo starijih osoba. Diskusija se bavila i prepoznavanjem vlastite odgovornosti za zaštitu zdravlja i važnosti promovisanja zdravog starenja kroz ceo životni ciklus.
Dva skupa koja su obeležila ovu godinu tiču se položaja starijih žena, jer kako je poznato postoji „feminizacija starenja“ – žene žive duže, ali su u većem riziku od siromaštva i nasilja. Iz tog razloga organizovali smo dve velike konferencije. Prva je nosila naziv „Nevidljive žene“, na temu starijih žena koje doprinose porodici, zajednici i društvu. Njihov doprinos je nedovoljno promovisan kroz primere dobre prakse, pa smo ovom konferencijom nastojali da damo primere za unapređenje položaja starijih žena.
Druga važna međunarodna konferencija bila je pod nazivom „Osnaživanje starijih žena: Prevencija nasilja kroz promenu socijalnih normi u Srbiji i Austriji (EmPreV)“. Glavni zaključak je bio da jedan od nedostataka u prevenciji nasilja nad starijim ženama leži upravo u činjenici da se proučavanje ovog fenomena često nalazi na „ničijoj zemlji“, da može da spada u nasilje nad ženama, ali i u nasilje nad starijima. I upravo iz tog razloga često se suočavamo sa situacijom nedostatka podataka o nasilju nad starijim ženama u istraživanjima koja se bave nasiljem nad ženama. Ali važno je i da edukujemo same starije žene i profesionalce na ovu temu kako bismo smanjili i prevenirali nasilje nad starijim ženama.
(Izvor: European Commission)
Još jedna od aktivnosti Vaše mreže i njenih članica, jeste izrada izveštaja i publikacija na temu položaja starijih u Srbiji. Koje publikacije na ovu temu smatrate najznačajnijim?
Mislim da su sve publikacije jednako značajne, jer osvetljavaju značajne teme koje se tiču starenja i starosti – kako starenje u gradu, tako i starenje na selu, siromaštvo starijih, digitalna uključenost starijih, nasilje nad starijima, socijalna uključenost starijih, međugeneracijska saradnja i razmena u Republici Srbiji, ali i publikacije koje se tiču zdravlja neformalnih negovatelja.
Ipak, publikacija koju bih mogla da izdvojim kao dobru informativnu publikaciju koja može da posluži svima koji počinju da se bave starenjem je „Uvod u starenje i ljudska prava starijih“. Ova publikacija može da pruži dobar okvir i platformu za sve koji žele da se upoznaju sa izazovima starosti i starenja, ne samo u Srbiji, već i u svetu.
Da li u Srbiji postoje predrasude prema starijim osobama? Šta je ono što biste poručili starijim građanima u Srbiji, a šta onima koji će nekada biti stari?
Ejdžistički stereotipi i predrasude su rasprostranjeni širom sveta, a mnogi stereotipi o starijim osobama poticali su ne samo iz pojedinačnih slučajeva diskriminacije, već i iz strukturne diskriminacije u koje se ubrajaju i prikupljanje podataka i oblikovanje politika.
Podaci pokazuju da je prevalencija ejdžizma ili starosne diskriminacije mnogo veća od prevalencije seksizma i rasizma. Takođe, i paternalistički stav u vidu tretiranja starijih osoba kao da su deca spada u ejdžistički. Stereotipi prema starijim osobama postoje u svakom društvu i oni su vrlo slični. Često se starije osobe doživljavaju kao teret za društvo, koji mu ne doprinose, a bavljenje njima predstavlja teret za ekonomiju – „stariji su bolesni i samo su primaoci pomoći“.
Ono što istraživanja pokazuju jeste da postoji i tzv. „internalizovana diskriminacija“, odnosno diskriminacija prema samom sebi (kada starija osoba kaže „ma ja sam star/stara, meni to ne treba…“), koja takođe ima negativne efekte po zdravlje starije osobe i skraćuje očekivani životni vek.
Preporuka za starije je da ukoliko imaju pozitivan stav prema starosti – žive duže i zadovoljniji su životom.
Ono čega mlađi moraju biti svesni, to je paradoks starosne diskriminacije, koji leži i u tome što je to diskriminacija prema drugome, ali sa druge strane – to je i diskriminacija prema sebi u budućnosti. Mi ejdžističkim stavovima diskriminišemo sami sebe i to je ono čega svako mora biti svestan.
Koji su dalji planovi HumanaS mreže? Šta je ono čemu ćete dati prioritet u svom radu u narednom periodu?
U skladu sa trenutnom situacijom, pored već postojećih aktivnosti, kao što su zagovaranje za novu Strategiju o starenju i razvijanje usluga dugotrajne nege, zagovaranje za socijalne penzije, borba protiv diskriminacije i nasilja nad starijima, važan segment rada biće zaštita mentalnog zdravlja starijih kroz pružanje psihosocijalne podrške starijim osobama.
Takođe, u eri razvijanja Informaciono komunikacionih tehnologija (IKT), da bi stariji ostali uključeni i ostvarili pravo na usluge planirane su, sa jedne strane, edukacije na temu digitalne uključenosti starijih osoba, a sa druge strane, zagovaranje da za one starije osobe koje nisu u mogućnosti da koriste Internet i kompjuter iz različitih razloga – usluge ostanu dostupne licem u lice i da ne bude sve preneseno u digitalnu sferu. U ovome nam podršku pruža već pomenuti Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA).
Ovaj blog članak predstavlja nastavak intervjua sa Natašom Todorović, MPH, koordinatorkom mreže HumanaS. Prvi deo intervjua možete pronaći na sledećem linku.
