Obeležen 21. septembar – Svetski dan borbe protvi Alchajmerove bolesti kroz konferenciju za medije u Medija centru u Beogradu. U obeležavanje ovog dana su se priključile i lokalne samouprave Beograda, Niša, Novog Sada i Vršca, koje su omogućile da u noći između 21. i 22. septembra mostovi i ključne javne ustanove budu osvetljene ljubičastom bojom, koja je simbol Alchajmerove bolesti.

Na konferenciji za medije, čiji je slogan bio: „Oni zaboravljaju sve – Mi ne smemo njih“, razgovaralo se o tri teme:

  • stečena iskustva iz pilotiranja usluge Dnevni boravak i Savetovališta u Beogradu
  • predlog upućen Gradu Beogradu da podrži nastavak pružanja pilotiranih usluga
  • primeri nege osoba obolelih od demencije u Nemačkoj

Naglašeno je da Amity i SUAB od juna, do decembra 2021, kao pilot projekat, vode Dnevni boravak za osobe sa demencijom. Svakog četvrtka, u popodnevnim satima na Novom Beogradu okupljaju obolele i nude im priliku da smisleno provedu vreme. Za ovaj projekat su udruženja dobila podršku Ministarstva za brigu o porodici i demografiju. Dosadašnji utisci korisnika, obolelih i njihovih porodica, izuzetno su povoljni jer vreme provedeno u osmišljenim aktivnostima i druženju čini mnogo za njih.

Nadežda Satarić je istakla: „Mi želimo da nastavimo da vodimo ovaj Dnevni boravak jer mislimo da i ova mogućnost da, makar jednom nedeljno, porodice imaju mogućnost da ostave svoje bližnje sa stručnim osobljem, pod nadzorom i u dobrom društvu, mnogo znači za njih. Pozivamo Grad Beograd da nas podrži i omogući nastavak rada našeg Dnevnog boravka koji je već našao mesto u životu jednog broja obolelih sugrađana“. Podsetila je da, na primer, grad Hamburg, koji je po veličini sličan Beogradu, ima dnevne boravke za osobe sa demencijom gotovo u svakom kvartu.

Od prvog dana kad je tata došao u Dnevni boravak koji vode SUAB i Amity, bile su vidljive pozitivne promene na njemu i u fizičkom smislu i u pogledu samopouzdanja. Aktivnosti i druženje u Dnevnom boravku obolelima popravljaju kognitivne funkcije, motoričke sposobnosti, fizičku kondiciju, ali utiču i na njihovu psihološku stabilnost jer s druže, izlaze iz kuće, okruženi su ljudima koji su u sličnim problemima i sa kojima se razumeju“, ispričala je Maja Gajić Kvašćev iz SUAB-a, kćerka obolelog koji dolazi redovno u Dnevni boravak.

Alchajmerova bolest pogađa, u proseku od 6 do 10 odsto stanovništva starijeg od 65 godina i više od 1% mlađih, pokazuju svetska istraživanja. Vodeći se tom pretpostavkom, samo u Beogradu ima oko 25 000 osoba sa demencijom. U najvećem procentu oni funkcionišu izvan zdravstvenog i socijanog sistema. O njima se brinu porodice, što dodatno otežava život svih članova. Trenutno, sem u Subotici, ne postoji aktivan nijedan dnevni boravak za osobe sa demencijom u zemlji.

Kako izgleda briga društva i države za osobe sa demencijom u Nemačkoj, novinarima je govorio i Milorad Pajović, načelnik istraživačkog centra za negu Zdravstenog fonda Nemačke DAK Gesundheit iz Hamburga.

(Izvor: Amity)

„Broj obolelih od demencije rapidno raste u Nemačkoj i u celom svetu. U ovom trenutku Nemačka ima oko 1.4 miliona dementnih osoba i ogroman procenat sredstava iz zdravstvenog fonda se odvaja za negu ove grupe obolelih ljudi. Najvažnija usluga koju treba pružiti obolelima i njihovim porodicama jeste mreža savetovališta i dnevnih ali i noćnih boravaka u kojima ovi ljudi mogu da provedu vreme pod nadzorom stručnih službi, radeći različite terapije i vežbe. U Hamburgu koji ima sličan broj stanovnika kao Beograd, i u kom živi 34 000 dementnih osoba postoji trenutno skoro 50 dnenvih boravaka ali i brojni drugi servisi koji olakšavaju život obolelima i porodicama“.

Za kvalitetniji život obolelih od Alchajmerove bolesti od presudnog značaja je da se ova bolest otkrije na vreme jer se na taj način postiže veća efikasnost postojeće simptomatske terapije.

„Mi na taj način ‘kupujemo vreme’ jer čekamo da nam postanu dostupne nove terapije od kojih se očekuje da bi mogle da promene tok bolesti“, rekla je doc dr Smiljana Kostić, specijalista neurolog sa VMA, aktivna u SUAB-u, dodajući da se lekari zalažu za priznavanje doprinosa nefarmakoloških vidova lečenja poput radne terapije, korekcije ponašanja, muzikoterapije, multisenzorne stimulacije, fizičkog vežbanja i drugih metoda koje se primenjuju ili se mogu primenjivati u dnevnim boravcima za obolele.

Svi učesnici konferencije su pozdravili najavu lokalne samouprave Beograd da će u Beogradu biti otvoren državni dnevni boravak za obolele od demencije, kapaciteta 50 osoba, pri Gerontološkom centru Beograd, u 2023. godini.

Na konferenciji je prikazan i promotivni film o radu Dnevnog boravka za obolele od demencije na Novom Beogradu, koji možete pogledati na linku

https://www.youtube.com/watch?v=4OSBSLclRic&t=1s